Ekonomija
Da li Turska zapada u finansijsku i ekonomsku krizu?
10.8.2018 10:42 | Indikator.ba
Kretanja na finansijskim tržištima u Turskoj su alarmantna, turska lire bilježi pad za 30%, pad na berzi je 17%, kamatne stope na zaduživanje u liri rastu po stopi od 18%, što bi moglo biti najava ekonomske krize u toj zemlji, pa čak i moguće recesije, analizira BBC.

Kurs turske lire od početka godine potonuo je za 30% u odnosu na američki dolar. Berza je pala za 17%, a ako se mjeri u dolarima, kao što to rade strani investitori, cijena akcija je pala za 40%.

Još jedno mjerilo koje se često razmatra na tržištima je trošak zaduživanja države. Kredit na 10 godina u lirama sada košta 18% godišnje, a čak je i zaduživanje Turske u dolarima skupo, odnosno krediti se daju po kamatnoj stopi od oko 7%.
Turska ima deficit u međunarodnoj trgovini. Ona uvozi više nego što izvozi, tj. troši više novca nego što zarađuje. Takav deficit treba finansirati investiranjem ili zaduživanjem.
To nije neobično ili opasno samo po sebi. Ali, turski deficit je prilično veliki, odnosno u prošloj godini iznosio je 5,5% bruto domaćeg proizvoda.
Agencija za kreditni rejting Fitch procjenjuje da Turska ove godine ima potrebe za finansiranjem od gotovo 230 milijardi dolara.
Drugo, mnoge turske kompanije pozajmljivale su u stranim valutama. Takvi krediti postaju skuplji za otplatu ukoliko kurs nacionalne valute pada, a on pada. Slaba valuta takođe pogoršava problem inflacije koja se u Turskoj ne smiruje, a slaba lira znači skuplji uvoz.

Centralna banka ima za cilj inflaciju od 5%. Još prije godinu dana, inflacija je bila znatno iznad toga, oko 10%. Od tada se situacija pogoršavala, a cijene sada rastu na godišnjem nivou od oko 15%.
Investitori na finansijskim tržištima uznemireni su stavovima turskog predsjednika Recepa Tayyipa Erdogana o ekonomskoj politici i pritisku koji vrši na tursku centralnu banku. Naime, očigledna je politička opcija u Centralnoj banci, koja želi smanjiti inflaciju povećanjem kamatnih stopa.
Ono što zabrinjava tržište je Erdoganova loša informiranost o kamatnim stopama. Sam je opisao sebe kao neprijatelja kamatnih stopa.
Rezultat toga je da investitori nisu ubijeđeni da će Centralna banka učiniti ono što je potrebno za stabilizaciju valute i time dovesti inflaciju pod kontrolu.

U nekim aspektima, nedavni rezultati turske ekonomije izgledaju razumni. Ekonomija je porasla svake godine, izuzev 2011., koja je bila posljednja godina ekonomske krize i kada je zemlja dobila pomoć od MMF-a, tako da je od 2009. bila pod utjecajem globalne finansijske krize. Za nekoliko godina rast je bio izuzetno jak. Nezaposlenost je visoka, ali relativno stabilna, sa stopom od 9,9%.

Agencija za kreditni rejting Moody napominje da je turska ekonomija dostigla nepodnošljiv nivo zbog potrošačke politike, uz napomenu da je politika za dugoročni rast zanemarena zbog fokusa na izborne cikluse.

Na drugoj strani, Fitch upozorava da se povećao rizik od drastičnog pada turske ekonomije, što u prevodu znači recesiju.
Facebook Twitter Print