Bosna i Hercegovina nije prezadužena država! Njen problem je u tome što postoji nesklad između javnog duga i ostalih makroekonomskih parametara. Naime, nivo javne potrošnje u BiH sličan je onome u visoko razvijenim zemljama Evropske unije, ali bez odgovarajuće makroekonomske osnove i strukturne usmjerenosti ka razvojnim investicijama.
Na takav zaključak navodi knjiga „Javni dug i fiskalna održivost Bosne i Hercegovine“ autorice dr. Jasmine Hurić koja se bavi teorijskim i praktičnim aspektima fiskalne održivosti i upravljanja javnim dugom, uz poseban fokus na fiskalnu strukturu, institucionalni okvir i ekonomske izazove Bosne i Hercegovine. Promovisana je u Sarajevu u trenutku kada se i na Svjetskom ekonomskom forumu 2026. u Davosu razgovaralo o ključnim izazovima globalne ekonomije, među njima i o javnom dugu. O tome je govorila Kristina Georgieva, izvršna direktorica Međunarodnog monetarnog fonda i upozorila da je javni dug za mnoge zemlje postao „omča oko vrata“ te da globalni ekonomski rast od oko 3,3 posto nije dovoljan da se države dugoročno i održivo nose s rastućim nivoima zaduženosti. Istovremeno je ukazala na potrebu jačanja fiskalne discipline, unapređenja upravljanja javnim finansijama i usmjeravanja zaduživanja ka produktivnim i razvojnim investicijama, kako bi se smanjili dugortoćni fiskalni rizici i pritisci na ekonomski rast. Iščitavajući ovdje spomenutu knjigu čitalac zaključuje da upravo toga kod nas nema.
U uslovima pojačane globalne neizvjesnosti usporenog ekonomskog rasta pitanje održivosti javnih finansija postaje sve važnije kako na globalnom nivou tako i u svim nacionalnim ekonomijama. Posebno su aktuelna za zemlje poput Bosne i Hercegovine koja se suočava sa usporenim i nedovoljnim, odnosno neznatnim ekonomskim rastom. Upravljanje javnim dugom direktno utiče na ekonomski rast i investicije, a fiskalna politika ne može se posmatrati samo kroz apstraktne brojke. Ovo iz razloga što nivo zaduženosti koji razvijene zemlje mogu uspješno podnijeti, manje i institucionalno krhke zemlje teško mogu izdržati.
Autorica konstatuje da je većina kriza u BiH rezultirala povećanjem javne zaduženosti a nedostatak odgovarajućih razvojnih aktivnosti doveo je do toga da rast dugova ne prati porast ekonomskih potencijala zemlje. Istovremeno upozorava na nizak nivo stranih investicija koje su u nekim godinama bile nedovoljne i za pokrivanje obaveza za servisiranje vanjskog duga. S obzirom na to da se značajan dio sredstava iz zaduženja koristi za tekuću potrošnju, a ne za razvojne projekte i modernizaciju privrede, rast duga ne rezultira jačanjem konkurentnosti niti povećanjem budžetskih prihoda. Ako se u narednom periodu ekonomski rast ne ubrza a zaduživanje nastavi istim tempom troškovi servisiranja dugova će iz godine u godinu rasti i to će ozbiljno ugroziti fiskalnu održivost i stabilnost javnih finansija pa čak i samu državu!?
Promocija knjige upriličena na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu pred pedesetak posjetlaca. Promotori su bili eminentna imena ekonomske nauke na ovim prostoirima: prof.dr. Azra Hadžiahmetović, prof.dr. Sead Kreso, njeni recenzenti te urednica knjige prof.dr. Hatidža Jahić. Već desetak dana izaziva značajnu pažnju stručne javnosti i medija i onih koji su odlučili da se konačno finansijski opismene!
Hajdar Arifagić